Praktična nastava ETŠ "Nikola Tesla" Pančevo

O svemu onom što ste hteli da saznate …

Archive for the category “Treća godina”

Rad sa računarskim mrežama

Predstavljam vam edukativni sadžaj iz oblasti Računarskih mreža koji predstavlja proizvod praktične realizacije  i teorije iz istog domena ,nastao realizacijom stručnog usavršavanja nastavnika.

Organizovanje i podešavanje računarske mreže

Nadam se da će predstavljeni materijal naići na pozitivan prijem kod svojih korisnika !

Advertisements

Pitanja za kontrolnu vežbu III-4

1.    Materijali koji  se primenjuju  za izradu transformatora.
2.    Koju vrstu materijala  koristimo za izradu magnetnog kola transformatora?
3.    Koji tehnološki postupak se primenjuje za izradu limova transformatora?
4.    Nabrojati gubitke u magnetnom kolu transformatora.
5.    Načini suzbijanja gubitaka u magnetnom kolu.
6.    Koje debljine limova koristimo za izradu magnetnog  kola?
7.    Koje debljine limova koristimo za izradu magnetnog  kola  transformatora pri radu na višim frekvencijama?
8.    Čime je uslovljeno trajanje transformatora?
9.    Nabrojati koje vrste izolacije koristimo pri izradi magnetnog kola transformatora.
10.    Da li temperaturni porast za 10°C iznad dozvoljene vrednosti utiče na rad transformatora?
11.    Koji hemijski element tehnološkim postupkom ubacujemo u gvozdene limove i u kom postotku.
12.    Karakteristika elektroizolacionih materijala.
13.    Podela transformatora prema obliku magnetnog kola.
14.    Oznake trofaznih transformatora.
15.    Nabrojati sprege na VN strani  transformatora.
16.    Nabrojati sprege na NN strani transformatora.
17.    Objasniti satni broj.
18.    Nabrojati uslove za paralelni rad monofaznog transformatora.
19.    Nabrojati uslove za paralelni rad trofaznog transformatora.
20.    Vrste navoja transformatora.
21.    Koje navoje koristimo kod stubnih transformatora I objasni  njihov raspored.
22.    Nacrtati  spregu  transformatora Yz5.
23.    Vrste transformatora prema načinu hlađenja .
24.    Karakteristike transformatorskog ulja.
25.    Uloga Buholcovog relea kod uljnih transformatora.

Prekidači sa sumpornim heksafluoridom(SF6- prekidači)

Visokonaponski prekidači sa SF6

 

Kod ovih prekidača je komprimovani vazduh zamenjen sumpor-heksafluoridom. Sama tehnika SF6  se zasniva na dobrim dielektričnim osobinama sumpor-heksafluorida i još boljim osobinama za gašenje luka.  Ovi prekidači se ugrađuju tamo gde su potrebne velike prekidne moći i mogu uz iste uslove prekidati približno sto i više puta veće struje nego u vazduhu.

Sumpor-heksafluorid prelazi u jednakim temperaturnim uslovima iz gasovitog u tečno stanje pri mnogo nižem pritisku nego vazduh. Pod atmosferskim pritiskom i na 20 stepeni celzijusovih (293K) SF6  ima pet puta veću gustinu nego vazduh.

Cela konstrukcija predstavlja jedan zatvoren sistem sa svim bitnim delovima aparata smeštenih u aramaturu prekidača napunjenu gasom niskog pritiska.

 

 

 

  SF6 u ekploataciji

 

Električni luk koji u početku gori između pomičnog kontakta i sapnice usled struje gasa i elektrodinamičkih sila luka sigurno gasi za 5 do 15 milisekundi posle galvanskog razdvajanja kontakta.

Visoko-naponski AP su doživeli velike promene od kad su predstavljeni javnosti pre oko 40 godina, i nekoliko velikih promena su doživeli, koji su doveli do promene napona na kojem prekidači rade, kao i struja opterećenja. ovi prekidači su namenjeni za unutrašnju i spoljašnju ugradnju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prekidanje struje u ovim prekidačima se vrši razdvajanjem kontakata u medijumu kao što je SF6, koji ima odlične dielektrične osobine i osobine za gašenje voltinog luka.

Oduvavanje luka gasom mora biti sposobno da veoma brzo smanji temperaturu izmeću kontakata sa 20.000 K na manje od 2.000 K u nekoliko mikrosekundi, tako da bude sposoban da podnese tranzientni povratni napon koji će se pojaviti na kontaktima posle prekida. Sumpor heksafluorid se koristi za napone više od 52 kV.

U 1980-im i 1990-im godinama, pritisak neophodan da se Voltin luk ugasi gasom je se dobijao od same temperature luka.

Nekoliko osobina SF6 prekidača može opisati njihov uspeh:

  • Jednostavnost komore za gašenje, koja ne treba pomoćnu komoru;
  • Autonomnost obezbeđena tehnikom oduvavanja;
  • Kratko vreme prekida 2 do 2.5 ciklusa;
  • Visoka pouzdanost, koja dozvoljava gotovo 25 godina rada bez održavanja;
  • Ugrađeni otpornik ili sinhronizovane poeracije, da se spreči pojava prenapona prilikom prekidanja ;
  • Pouzdanost i dostupnost;
  • nizak stepen buke.

Smanjenje broja komora za gašenje po polu dovele su do uprošćavanja AP kao i do smanjivanja delova koji čine uređaj .

Noviji tipovi komora u SF6 AP, koji imaju najnovije principe prekidanja struje, razvijaju se već 15 godina. U njima je izvršeno redukovanje, odnosno umanjenje dinamičkih sila u prekidačima. Ovaj sistem sa tehnikom samogašenja razvija se od 1996.

Ova unapređenja su postignuta korišćenjem digitalnih simulatora koji su promenili geometriju prekidne komore .

Ova tehnika se pokazala veoma delotvorna i veoma se često koristi na visoko-naponskim AP napona do 550 kV. Ova tehnika je dozvolila razvoj novih vrsta AP baziranih na mehanizmima sa oprugama.

 

Visokonaponski prekidači snage – Pneumatski

Visokonaponski prekidac snage – Pneumatski

Pravilnik

Pravilnik

Post Navigation