Praktična nastava ETŠ "Nikola Tesla" Pančevo

O svemu onom što ste hteli da saznate …

Archive for the category “Prva godina”

Računarska grafika i multimedija

Neophodno pomoćno štivo za rešavanje domaćeg zadatka:

Računarska grafika i multimedija – Praktikum 1

Zadatak 1.

ZADATAK 1

 

Advertisements

Lemljenje

Lemljenje je postupak kojim se metalni ili nemetalni delovi spajaju pomoću rastopljenog dodatnog materijala (lema) u nerazdvojnu celinu. Pri lemljenju se osnovni materijal ne topi, jer ima višu tačku topljenja od dodatnog materijala. Bolji rezultati pri lemljenju mogu se postići primenom „topitelja“ (prašak, pasta) ili zaštitne atmosfere (gas ili vakuum) u kojoj se vrši lemljenje.

Više o tome vidi u članku…

L E M L J E N J E

Lemljenje 2

PITANJA ZA KONTROLNI     I-5

  1. Šta predstavlja lemljenje?
  2. Na kojoj temperaturi se izvodi meko lemljenje?
  3. Navesti jednu od legura za meko lemljenje.
  4. Šta utiče na čvrstoću i kvalitet zalemljenog spoja?
  5. Pre početka postupka lemljenja šta je potrbno uraditi. Dati kratak opis?
  6. Iz kojeg razloga u  elektronici paste za lemljenje nisu preporučljive ?
  7. Šta je Tinol žica, hemijski sastav(sa olovom) ?
  8. Debljine tinol žice se kreću u kojem rasponu?
  9. Hemijski sastav bezolovnog tinola.
  10. Nabrojati alat koji se pored lemilice koristi pri lemljenju.
  11. Dobar zalemljeni kontakt predstavlja sklad nekoliko komponenti,nabroj ih.
  12. Redosled lemljenja u elektronici.
  13. Šta predstavlja Fluks?
  14. Koja je namena vakuum pimpi?
  15. Koja je namena pletenice (fitilj) ?

Instalacioni prekidači – vezivanje

Izrada štampanih ploča

 

 

 

 

 

 

Štampane ploče služe da se na njih montiraju pasivne komponente (otpornici, kondenzatori,kalemovi, diode), aktivne diskretne komponente (bipolarni i MOS tranzistori), integrisana kola i sve ostale elektronske komponente, kao i za međusobno električno povezivanje tih komponenata.
Na sl. 13.1 je prikazan deo štampane ploče za komponente sa izvodima (komponente su sa suprotne strane), na kojoj se vide zalemljeni izvodi tih komponenata (sjajne „zadebljane tačke“)
i „naštampane“ provodne veze između komponenata; na sl. 13.2 se vidi prednji deo štampane ploče sa otvorima…     (kompletan sadržaj u PDF dokumentu).

Stampane ploče

Merila

Masinska praksa – Merila

Tolerancije i naleganja

Masinska praksa – Predavanja 2

Materijali

Masinska praksa – Predavanja 1

Optički, koaksijalni i telefonski provodnici

Lekcija E8 – Optički, koaksijalni i telefonski provodnici

ŠTA JE OPTIČKI KABL ?

Optički kal je, najprostije i najkraće rečeno, vrsta kabla koji se koristi za prenos informacija optičkim putem. U prevodu, možemo reći da se tim kablom prenosi svetlost (skup boja) različitih talasnih dužina. Iz ovog možemo da zaključimo da je mogoćnost tj. opseg propustljivosti skoro neograničen (beskonačna). Baš zbog te sposobnosti, da ima veliki propusni opseg, tj. da može da prenese veliku količinu informacija, optički kabl nailazi na veliku primenu u svim telekomunikacionim granama. Kada kažem da optički kabl ima veliku propusnu moć, mislim na veliku propusnu moć u odnosu na njegov prečnik koji se izražava u mikronima.

Pomislili bi da je to idealno sredstvo za prenos informacija, kabl malog prečnika a velike propusne moći, ali nije baš tako, taj ,,idealan,, prenosnik ipak ima jednu veliku manu, a to je gupitak svojih osobina usled preteranog savijanja, tj može se saviti samo do određenog ugla, ali krenimo redom…
Kabl sa optičkim vlaknima sastoji se od providnog staklenog ili plastičnog jezgra koje prenosi svetlosne impulse. Jezgro je okruženo reflektujućim primarnim omotačem.
Oko primarnog omotača nalazi se plastični sloj, a oko čega je zaštitni sloj od talasastih vlakana kevlara. Sve je obuhvaćeno spoljašnim omotačem od teflona ili PVC-a.
Razliku u odnosu na koaksijalni kabl i upredene parice čini to sto se signal ne prenosi u obliku impulsa električnog napona preko bakarnih provodnika, već u obliku svetlosnih impulsa (fotona) preko optickih vlakana. Svetlosni impulsi nose binarne informacije. Pošto opticki kablovi za prenos signala koriste svetlost umesto elektriciteta, otporni su na svaku vrstu elektromagnetne interferencije (delovanje u širem smislu). Ne postoji preslušavanje, a slabljenje (izobličenje i slabljenje intenziteta signala tokom putovanja) mnogo je manje izraženo nego kod bakarnih kablova. Neki opticki kablovi mogu biti dugački i do 120 kilometara, a da se na njima ne javlja značajnije pogoršanje signala. Na tradicionalnim, bakarnim kablovima se na daljinama izmedju 100 i 500 metara, javljaju deformacije do granice prepoznavanja signala. Ako kabl treba da povezuje velike razdaljine ili zgrade, optički kablovi su najbolje rešenje. Dodatnu prednost optičkih kablova čini to što je nemoguće neopaženo prisluškivanje komunikacija koja se preko njih vodi.

Znači, optički kabal je idealan prenosnik ,prekookeanskih informacija (velike razdaljine), ta velika propusna moć mu je omogućila da značajno mesto zauzme i u računarskom svetu, a posebno kod umrežavanja gde su se sa optičkim kablovima smanjili veliki gubici usled fizičke udaljenosti umreženih računara…

Instalacioni provodnici i oznake provodnika

Lekcija E7 – Instalacioni provodnici i oznake provodnika

Univerzalni motori

Lekcija E6 – Univerzalni motori

Post Navigation